Док костим одлажем
и маску скидам
пред светлом огледала
у сопствене очи загледан
свако се вече питам:
Ко ме још оваквог види?
Ко ме још оваквог зна?
Ко би за оваквог марио?
Коме треба ова комедија?
Други костим бирам
нову маску лепим
и пред публику хрлим.
Почиње нова представа.
ned - 07.03.2010,
objavio nemame 7. mart 2010 17:36:55
Vidim te, čujem, dodirujem, mirišeš mi kao muzika. Pune oči, pune uši, pune ruke, pune nozdve tebe. Svaki damar, okret glave, nemir kose... Svaka misao kada si blizu i kada nisi je mala muzička mantra. Preplavljen muzikom ponekad se stišam i čujem je, čujem tišinu kao tihu muziku i znam da je sve baš tako kako bi trebalo da bude.
Ni broja im se ne zna, ovako zasvetlelim u oko Habla i sve, i one što ga promašiše, urotile su se da bude onako kako mora biti, i ono crnilo između, za koje kažu da je nevidljiva masa Svemira, znači ceo Svemir, urotili su se da bude baš tako i nikako drukčije... A počelo je naivno, kao i sve ozbiljno što počinje...
sre - 03.03.2010,
objavio nemame 3. mart 2010 10:30:27
Kada hoćeš da odeš, i da se nikada više ne vratiš, naružiš komšije, istučeš njihovu decu, polomiš im ogradu, voće, cveće u bašti, zakolješ nešto od stoke, kako bi te se samo po ružnom sećali i izbegavali da o tebi govore, već svako moguće pominjanje ćutanjem zamenili.
kad budem odlučila da odem isukaću neki podebeli razlog. Takvih razloga bude mnogo, a moj odlazak je samo jedan. kad budem odlučila da odem sačekaću da budem u pravu. U svakom džepu cvili hrpa povoda, razgrnuću ih u lepezu i reći – birajte ako vas zanima! kad budem odlučila da odem čistih ću đonova dalje. Koračaću krupno škripavim novim cipelama.
Mrzim svoje odlaske zato što su tako perfektni. Niko me nikad vratio nije.
Nisam o svom odlasku govorio, već o jednom koje je ličilo na odlazak a zapravo demonstriralo neotesanost, bezdušje i umišljenost tipičnu za sitne duše sa darom datim mu uzalud...
nogom pridirzavam vrata kad izlazim, i pustim sama da se zatvore, ako ne, povuchem kvaku i lagano pritovrim, ne volim buchna oprashtanja, svi ostajemo tu negde...
uto - 02.03.2010,
objavio nemame 2. mart 2010 14:58:11
...Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva’...
Još mi za lepotinju i ubivanju srce gin i vene!
Aha !...
Poj,
kako k’d se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari.
Noć letnja.
Šar-planina u nebo štrči,
a ispod njuma leglo pusto
i mrtvo Kosovo.
Drum širok, prav, carski.
Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme.
Mesečina greje...
Martinka mi u krilo, konj,
Dorča moj, ide nogu pred nogu,
a čalgidžije, što gi još od bilački han povedešem, peške idev iza mene.
Sviriv mi oni i pojev.
T’nko ni visoko kroz noć i na mesečini sviriv.
A iz seraji i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma...
I toj ne pesma, već glas samo.
Mek, pun glas.
Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje.
Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada.
...Tuj pesmu, toj vreme da mi poješ...
...
Poj „žal za mladost”...
Za moju slatku mladost,
što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi.
Poj i vikaj gu.
Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne,
dođe, da gu samo još jedan put osetim,
pomirišem... Ah......
ned - 28.02.2010,
objavio nemame 28. februar 2010 16:00:02
Zagrljeni
Zasmejani
Vratiše me neki razgovori danas u detinjstvo i po ko zna koji put dopre do mene sve ono što ga je činilo, i lepo i ružno i teško... Vreme je fino izfiltriralo događaje, pamte se samo značajniji događaji i osobe... Veliki deo mene je ono što je od mene učinilo moje detinstvo...
Setih se, takođe, jednog nipodaštavajučeg razgovora od ljudi sa kojima sam ga delio i slušajući tu priču prosto nisam hteo da verujem da čujem to što čujem, jer to su bile neke tuđe reči, ispričane da bi se ukazala razlika i unizilo nas se, da nam se kaže da smo tamo neki drugog reda... Greota je to raditi sa bilo čijim detinstvom... Tamo su koreni... Porušiš čoveku detinjstvo i on padne, kad tad. Na ovaj ili onaj način.
Detinjstvo je ostalo lepo u mojim mislima uprkos takvim pričama...
A bilo je i tužno i teško... I baš lepo!
Još me drži :)
Edit: 2010.03.01:15:49 - Dodana slova koja su mali zeleni, onako gladni ko što umeju da budu, pojeli dok sam pisao post... :)))
uto - 23.02.2010,
objavio nemame 23. februar 2010 18:51:42
I
Pogledaj samo kako je vole... Šta je sve učinila i šta je sve trabalo učiniti da dođe do ovakvog poštovanja ljudi koji su napunili ovu salu do zadnjeg mesta.
Bez bacanja stolica, bez baklji, bez policije, bez peticija, bez...
Ona bi mogla sa par reči da učini, da ti ljudi, i svi drugi čiju je ljubav i pažnju zadobila, odazovu se da brane tamo neke platane. Njena slika u javnom prostoru je takva. Kao što njena pesma pokreće ljude, pokrenula bi ih i jednostavno izgovorena reč.
II
Međutim. Ništa nije rekla o platanima. Možda zna da će drvoseče samo raditi svoj posao bojeći se da ga ne izgube. Možda zna da će figure u foteljama nastojati da ih zadrže i poslati drvoseče čak ako se ne slažu sa sečom, kao što su neki drugi, nekada ranije slali neke druge drvoseče da poseku neke ljude platane. Možda shvata da je potrebno sačekati da ti pokretači svega jednostavno umru, da ih ispratimo vencima i cvećem kako bi seče stale.
III
Negde u javnom prostoru postoji saznanje ko su ti ljudi pokretači seča. I ne bi trebalo čekati vence i cveće kako bi ih zaustavili. Potrebno je uprti prstom u njih i izvući ih iz senke, učiniti ih vidljivim u javnom prostoru. Ogoliti ih i pokazati koje su im prave namere. I seče će stati. Trebalo bi. Trebalo bi sprečiti da neki drugi, u senci, zauzmu mesto pokretača seča kako bi stvarno seče stale.
IV
Imamo li Laru Fabijen čija reč će vredeti ljudima koji su se okupili u javnom prostoru? Nemamo...
Znamo li ko su pokretači seča? Znamo?!!! Kao da ne znamo... Jer oni i dalje drže platane na spisku za seču.
%
Dojadilo mi je da se bitke biju sa i oko posledica, i nije mi da se bijem i ginem u unapred izgubljenoj bici. Potrebno je tući se sa uzrocima. U takvu bitku bih već ušao.
Ušao bih čak i ako mi se čini da je ta priča sa platanima gurnuta u prvi plan kako se ne bi primetilo nešto drugo, kao u dobro organozovanoj iluzionističkoj predstavi.
skriveni razlozi, uzroci, pozadine ,potke....zamršeno, prijatelju...i niko ne zna ,niko neće ni da kaže...a platani stradaju ... jbg. proći će , i neka devojčica će mošda sesti u zeleni tramvaj i nikada neće ni znati da su nekada davno tu bili crvotočni (da li ) platani ;)
Milo mi je da si napisao post o platanima. Cuj, ja nisam celbrity, pa ne mogu toliki uticaj ni na koga da izvrsim kao ta pevacica (koja iskreno na mene ne bi mogla da izvrsi nikakav uticaj) ali kapiram da je blog mesto koje ljudi citaju i koji nemaju blogove, tako da je zajednicka akcija spasavanja drveca svih gradjana koji vole svoj grad jasna i nema tu trikova. Svi znamo koliko je drvece bitno za opstanak ljudi i nema razloga da sada filozofiramo, vec direktna akcija. Moj predlog je jasan. Svaki bloger treba da napise jedan protestni post o tome, ili vise od jednog i da ova tema i na ovakav nacin udje u srediste pritisaka koje gradjani vrse na vlasti koje u kampanjama stalno isticu kako treba da budu nas servis. OK, ovaj koji vrse se nikome ne svidja zato sto se ni starija stabla nigde u svetu ne seku, jer predstavljaju prirodno i kulturno blago svake urbane sredine. Ako su platani bolesni neka dovuku strucnjake iz sveta i neka ih izlece. Ako su neka bas toliko opasna neka ih zamene nekim drugim starim drvecem, ali da ih sve poseku??? To sigurno nije nacin. Biolozi to potvrdjuju koji protestuju tamo svakog dana, kao i ljudi koji zive u tom delu grada. Drvece treba grliti, a ne seci. Dobro je da MMMila hoce da se informise sada zbog tebe, jer je do malopre bila ubedjena da neko hoce da sece vrbe i spaljuje tamo neke novine. Hvala ti na pokusaju da animiras ljude nenasilno (buduci da sam ukapirala da ja to radim tako) i nadam se da ce jos neko napisati nesto o tome.
Nisam o tome razmisljala. Mozda da se vezem za neki tramvaj??? I na njima nacrtam sve sto hocu da kazem, jer to nekima jedino pomaze!!! Kako bilo, sta mislis da mi ipak te platane malo pricuvamo, kad zasade nove? Onako ljudski, da ne vezujemo vise svoje pokretne tezge za njih, ne udaramo ih parkirajuci se gde ne treba i tako! Ili da ja pisem i o tome? Kako nauciti vrbe da se ponasaju prema ljudima!!!!!
PS
Imam utisak da sam primetila cica macu??? Pa gde je ta cica maca.... Opet neko kojekuda pominje MMMilu... mora da mi se mnogo dive, cim ne mogu bez mene. I zavide, a???
Ma nema pojma MMMila bre. Ništa nisi svatila. Te mlade paltane je lakše lomiti i zamenjivati u beskraj nekim novim. Zamisli koliki je bulevar, koliko je to love na nedeljnom nivou. Neće više da organizuju bande da prebijaju ljude nego drveće. A lova ima samo da kaplje. Prava kafedžijska. Nadjimo kafedžije što se motaju svuda i dižu te kafedžijse radnje na našim leđima. Platanima, vrbama, ružama, blogerima, ima da lakne, jašta!
cica maca reče... nisam je primetio. Tu je Tviti. Tata mata za nju :)
Nemoć u racionalnom razmišljanju je gadna stvar. To mi sada u ovako ratno platanskom okruženju izgleda kao da snajperista gađa granate umesto da smrski konce poslužiocima topa. Pogrešan izbor mete. Šta je sa onim čuvenim. "Znamo gde stanuješ". Pa ga lepo sačekate, ponudite kafom, ima vas toliko da ne može da odbije, obezbeđenje je sluđeno jer ne može da vlada situacijom pored tolike mase ljudi koja je nenasilna, skuvala je gradonačelniku kafu i ratluk mu donela, pripalila lulu mira i kaže mu "ajde razmisli još jednom". A njemu sve nezgodno. Seo na hoklicu od onog prvog platana i sve ga nešto bocka odozdo. Zna da je samo uradio šta mu je rečeno a ne sme da kaže ko je i sve je srećan što ga to niko ne pita, nit se neko od okupljenih toga setio... Izvukao ispod miške onaj elaborat i pokazuje i dokazuje da to mora, da to treba uraditi, viši interesi... Masa je nestrpljiva, on shvata da ne priča šta treba i da će biti nekog belaja, daje mig obezbeđenju... Jbg, nemam više inspiracije... To ionako nije verovatan scenario.
ned - 21.02.2010,
objavio nemame 21. februar 2010 18:49:05
Mašem rukama i nogama sa one moje mekane stolice i pokazujem ti kako mrdam prstima, okrećem dlanove i tabane, radujem se tim novim pokretima. Skoro do pre neki dan bio sam sav zgrčen, sa strašnim bolovima od kojih sam nemirno spavao ne nalazeći načina da sebi olakšam.
Slušaš moju razdraganost dok mašem ti. Uzimaš veknu mog tela u naručje. Grlim te oko vrata i stežem nogama oko struka. Ne osećaš ih, ne vidiš, ali znaš da sam se omotao oko tebe udovima koje si mi vratila u pokret kao što behu. Vraćaš oblik mom telu.
Uskoro ću biti kao i sva ostala deca...
pet - 19.02.2010,
objavio nemame 19. februar 2010 18:58:30
Om Shanti Shanti Shanti
I am an illusion I am an enigma I am that which I myself don’t know I am not the person you see I am just a drop In the ocean of life I am the soul Another form like you
I am She, I am He I am constant, endless I am a phenomenon unknown I am the truth I am what is before birth I am what is after death The illusion you see in between Is not really me
I am that mystery I am what I search for I do not even know Who or what am made of I am not ego, nor the self I am no daughter or mother I am no sun or father I am life, I am breath i am that bliss, that ecstasy I am divinity that even I don’t know
%
Sedim ispod tvojih grana u stavu lotosa, otvorenih dlanova na kolenima, zatvorenih očiju... I puštam te da sadiš svoje korenove po meni.
Dobro ti jutro bar, kad nemade ko da vidi ostavljeni osmeh...
Dobro ti ovo osunčano jutro, evo dajem ti celi moj deo te svetlosti. Jel ima gde? Ja ću kod onog iza ćoška da nabavim, ispod ruke, ono od juče. Dosta je meni...
Ljut sam na sebe što sedim ovde i čukaram ovo umesto da radim nešto pametno. Ljut sam što je linija tog pametnog tako se otanjila u ovoj zemlji u kojoj je sve ostalo na obećanjima prolaznika kroz fotelje institucija od baba sere do predsednika države. Ljut sam što ni te baba sere nisu bre kako treba a da o ovim ostalim i ne govorim. Ljut sam što kljucamo mrvice, bačene nam, sasvim uštrojenih mozgova. Ljut sam što izgleda da u ovoj zemlji nema onih koji kada počnu da rade javni posao zadrže svoje mišljenje zbog kojeg smo ih tamo postavili. Ljut sam bre što ih i ne postavljamo više, sami se postavljaju i ne obraćajući pažnju na nas. Ljut sam što sebe smatraju samodovoljnim narodom. Ljut sam što smo mi ostali neki narod stoka, bre, kojoj je dovoljan naramak sena samo. Ljut sam što ne reagujemo na sva ta sranja koja sebi priređuju od džipova, multiplih plata na radnim mestima na kojima ne mogu da sede istovremeno, na kojima ne sede bre uopšte, već na nekim fensi mestima soleći nam pamet kako ne umemo ovo ili ono, kako nećemo da radimo. Ljut sam što neće da rade ako im televizija ne prenosi sve one gluposti koje su sposobni da naprave. Ljut sam što se igraju države, a ona sve manja.
Ljut sam što su mi sve nešto Oni krivi. Ljut sam što čak ni ovako besan ne mogu na sebe da budem ljut makar ni onoliko da se razderem kroz prozor i kažem šta mislim. Ljut sam što me nisu vaspitali da budem svoj do kraja, sa svim značenjima toga. Ljut sam što me uopšte nisu vaspitavali da budem svoj, već uvek dobar svima a meni što pretekne. Ljut sam što sam verovao da bi tako trebalo da bude. Ljut sam breeeeee i ovo sve me ništa ne smiruje. Samo sam sve ljući i ljući...
Ju, zaboravih da se izlogujem , pa da ispadne nevaljali Amoninus :)
Sve ovo liči na staru dobru lestvicu košmara ( godine skakavaca) preradjeno za novije dane...
Šta ako mi veSeljak dodje za precednika? Šta ako se zadesim svedeokom ubistva na ulici? Šta ako me zaboli zub, pa odem kod čika zube koji mi za dž prenese hepatitis? Šta ako dobijem neki teži vid hepatitisa pa mi zatreba 20000 jura za lečenje? Šta ako mi plata zakasni još koji kvartal? Šta ako mi prilikom kažnjavanja neplatiša isključe uredno plaćeni telefon? Šta ako ponovo počnu da kradu glasove ako izadjem? Šta ako ki zloupotrebe listrić ako ne izadjem? Šta ako nedaj bože moram da se vucaram po birokratsko sadističkim institucijama? Šta ako mi detetu uvedu veronauku pod moranje? Šta ako mi Šaper postane diša?
Šta ako na sve to većina u Srbadiji kaže - Ćuti može to i gore?
Ne mogu da se setim još kojeg Šta?
i to me ljuti
sve me to vraća u rikverc, u stare dobre jebitesedevedesete.... Šta ako samo kurcu sviram? Šta ako ovo neko pročita? Šta ako niko ne pročita?
U prilog ovoj temi imam da kažem sledeće:
Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu.
Kaže lisica:
-Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu očas posla.
Ode lisica i vrati se za pola sata sva pokunjena - nije uspela.
Onda kaže vuk:
-Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu.
Kad, eto vuka za sat vremena - podvio rep, ni on nije uspeo.
Tada kaže magarac:
-Idem ja sada.
Vrati se magarac posle dva sata sav srećan i vikne:
-Dobio sam dozvolu, dobio sam!
Lisica i vuk ga upitaju kako kada oni nisu uspeli. A magarac ispriča:
-Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve
moji školski drugovi...
nemoj se ljutiš bre, ne stoji ti .. :) počneš od sebe i radiš sve one male stvari što život čine lepšim, bar ih ti znaš. dobro moglo je i bolje da je sve drugačije, ali kad već nije...
ili "izljuti se" pa možeš dalje i tako slaba vajda od svega, tu smo gde smo
" ljut sam što me uopšte nisu vaspitavali da budem svoj, već uvek dobar svima a meni što pretekne." .. da, tako nekako... još ću sad i ja da se naljutim, uh
dvoje kao jedno :)