...
Šašavi
30. oktobar 2010 17:28:27, Shashavio/la kosamstasamgdesam
pon - 03.05.2010,
objavio nemame 3. maj 2010 22:42:13
Nisam više mogao da je gledam tako umornu i istrošenu. Nisam je želeo takvu. Terala me je da se osećam tužno, bolesno, uplašeno čak, jer svaki naš susret završavao se bolovima koje više nisam mogao da podnosim i koji je za mene bio po jedno malo umiranje. Želeo sam je kao što je nekada bila.
Negde mora da postoji. Onakva kakvu sam je upamtio. Živahna. Belasava. U zaletu. Zaklonjena od pogleda. Negde u brdima. Još uvek živa sećanja otisnula su me na put. Dug. I izvestan. Ako je ne nađem... Umreću!
Trajalo je. Trebalo je proći toliko prepreka. Od ljudi do bodljikavih žica. Osećao sam njenu sve veću blizinu i bio sve žedniji. U meni je budila nemir koji je mogao prestati samo ako bih je ponovo dodirnuo usnama, zaronio u nju rukama, licem i osetio mir koje je njeno postojanje donosilo.
Ganjali su me kao besnog psa, nastojeći da spreče naš susret. Krio sam se i bio nevidljiv za sve te nerazumne. Bio sam slobodan i imao sam potrebu da tu slobodu krunišem našim ponovnim susretom. Ništa me nije moglo sprečiti.
Prvo sam je čuo. Još dok sam bio na obronku brda od kojeg se prostirao proplanak. Bila je u njegovom dnu, na mestu gde se strmina brda sudarala sa pločom proplanka. Stoletna stabla su okruživala prostor i podsećala me na vreme koje sam proveo drugde, zaklanjajući sliku mladica u mom sećanju. Prilazio sam tiho ne narušavajući mir prostora ispunjen zvucima koje je proizvodila. To je ona. Spustio sam dlanove i dodirnuo je. Kao nekada. Obuhvatio sam je sastavljajući šake i prineo usnama. Razlila se po meni. Hladna i osvežavajuća. Kao nekada. Voda.
4. maj 2010 11:34:05, Shashavio/la manifani
vreme menja sve... stalno i uvek, kako lepa pričica i vltava
12. maj 2010 9:50:47, Shashavio/la neurojazz
http://www.youtube.com/watch?v=eSeM_Yrm7IM
angažovano, nema šta... :D
čet - 22.04.2010,
objavio nemame 22. april 2010 22:38:24
Muziku čujem...
I glas, peva nešto što volim
(mada ne razumem, baš)...
Smeh se probija i meša se,
ponekad nadjačava
i ulepšava stvarnost.
Radujem se
muzici,
glasu,
smehu.
Pretiha mi je radost.
Ko će mi verovati?...
Učim se radovanju
Glasnom,
Rečitom,
Punom pokreta.
Učim se pretvaranju misli
u ono što se čuje i vidi
Jer...
Ko će mi verovati
da radujem se?
22. april 2010 23:52:24, Shashavio/la bloom
evo, ja ću ti verovati, ali nadam se da nisi prekrižio prste iza leđa, jer zaista bi bilo lepo, radovati se :)
pon - 19.04.2010,
objavio nemame 19. april 2010 20:32:44
Kuća, okućnica, okućiti se, skućiti se...
Posadiš cveće. Obično neko. Ostaviš beleg o svom postojanju u tom prostoru. Kada se vratiš sa nekog kratkog ili dužeg odsustvovanja, sačeka te. Žedno. Pomalo oborenih listova. Zaliješ ga i živne.
Sa ljudima je isto. Samo ih drukčije zalivaš. Znatno drukčije...
I tako... Cveće i ljudi.
A za nekog kažeš "E baš si mi ti neka cvećka" i "cvećka" se malo kao sparuši.
I onda opet zalivanje...
I tako... Cveće i "cvećke"...
I sve to o ljudima...
19. april 2010 21:55:47, Shashavio/la nemame
# PoljeSuncokreta, nekada davno čuo sam vajkanje jedne studentkinje, "Što ne padaju goli momci! Kako bih izašla da pokisnem...
19. april 2010 22:40:46, Shashavio/la neurojazz
Nije dobro ni previše zalivati.. Istrune koren ...
http://www.youtube.com/watch?v=6VbE6yfycK4
20. april 2010 16:07:32, Shashavio/la hermafrodit
Moj divni mali sukulen (neka vrsta cuvarkuce) do juce je bio sav zelen, rastao, rastao, pustio cvetice, sav onako jedar... i puf ja ga zalijem i on se preko noci sav sparusi, prosto nisam mogla da verujem, da se tako prelepoj biljci desi da nestane bukvalno preko noci...
20. april 2010 23:17:57, Shashavio/la ikarus
Kad bi bilo samo zalivanje, tu je i okopavanje, chuvanje, da pogazi komshiski machor...
Sa ljudima treba paziti i na koren, da neko ne ishchupa..
čet - 18.03.2010,
objavio nemame 18. mart 2010 23:16:43
Hodam, kao što sam uvek.
Skoro kao što sam uvek,
prateći neku nevidljivu liniju,
neke mirise,
prepoznajući slike usput,
izašle iz moje glave.
Skoro kao što je uvek bilo
jer,
eto te pored mene.
Izgurala si prazninu iz mog dlana
popunjavajući je svojim.
Izgurala si prazninu iz dela mene
na koji sam skoro sasvim zaboravio,
stavljajući sebe.
Popunila si deo mojih misli
koje su zvrjale prazne,
izazivajući me da krenem
ovim putem.
Hodamo, kao da smo uvek.
Pratimo nevidljivu liniju
koja je u mom levom
i tvom desnom oku,
i mirise stigle u moju levu
i tvoju desnu nozdrvu,
Razmenjujemo slike iz moje leve
i tvoje desne moždane polovine.
Preostalim se gledamo,
njušimo,
doživljavamo.
Već smo MI.
4. maj 2010 18:03:17, Shashavio/la djomika
'Izgurala si prazninu iz mog dlana
popunjavajući je svojim. ...'
....
savrseno
ned - 07.03.2010,
objavio nemame 7. mart 2010 17:36:55
Vidim te, čujem, dodirujem, mirišeš mi kao muzika. Pune oči, pune uši, pune ruke, pune nozdve tebe. Svaki damar, okret glave, nemir kose... Svaka misao kada si blizu i kada nisi je mala muzička mantra. Preplavljen muzikom ponekad se stišam i čujem je, čujem tišinu kao tihu muziku i znam da je sve baš tako kako bi trebalo da bude.
8. mart 2010 19:03:25, Shashavio/la nemame
Ni broja im se ne zna, ovako zasvetlelim u oko Habla i sve, i one što ga promašiše, urotile su se da bude onako kako mora biti, i ono crnilo između, za koje kažu da je nevidljiva masa Svemira, znači ceo Svemir, urotili su se da bude baš tako i nikako drukčije...
A počelo je naivno, kao i sve ozbiljno što počinje...
Čuješ li kako Svemir odzvanja našom radošću?...
9. mart 2010 9:40:14, Shashavio/la adrian
odlicna je... sa druge strane, kod mene recimo, na raspolozenje i mir najbolje uticu depresivne pesme, nekako prave taj kontra efekat...
s tim da su ovi momci za sve prilike :)
http://www.youtube.com/watch?v=tkJNyQfAprY
9. mart 2010 11:43:22, Shashavio/la nemame
Da, Adriane, pa dodaš Sorow sa istog koncerta i još par muzičkih začina...
http://www.youtube.com/watch?v=QtyPvjj24bM
sre - 03.03.2010,
objavio nemame 3. mart 2010 10:30:27
Kada hoćeš da odeš, i da se nikada više ne vratiš, naružiš komšije, istučeš njihovu decu, polomiš im ogradu, voće, cveće u bašti, zakolješ nešto od stoke, kako bi te se samo po ružnom sećali i izbegavali da o tebi govore, već svako moguće pominjanje ćutanjem zamenili.
Učiniš da svaki povratak bude nemoguć...
A uvek se vraća...
3. mart 2010 19:28:10, Shashavio/la manifani
kad budem odlučila da odem isukaću neki podebeli razlog. Takvih razloga bude mnogo, a moj odlazak je samo jedan.
kad budem odlučila da odem sačekaću da budem u pravu. U svakom džepu cvili hrpa povoda, razgrnuću ih u lepezu i reći – birajte ako vas zanima!
kad budem odlučila da odem čistih ću đonova dalje. Koračaću krupno škripavim novim cipelama.
Mrzim svoje odlaske zato što su tako perfektni. Niko me nikad vratio nije.
6. mart 2010 10:54:33, Shashavio/la MMMila
Malo mi se pomesali zvuci kod tebe na blogu, pa ne stigoh da probistrim sve pametno...
A da li je bas pametno? Znas kako nas narod rece, ne zatvaraj vrata dupetom.
PS
Linija manjeg otpora???
6. mart 2010 19:28:16, Shashavio/la nemame
Nisam o svom odlasku govorio, već o jednom koje je ličilo na odlazak a zapravo demonstriralo neotesanost, bezdušje i umišljenost tipičnu za sitne duše sa darom datim mu uzalud...
7. mart 2010 15:42:45, Shashavio/la ikarus
nogom pridirzavam vrata kad izlazim, i pustim sama da se zatvore, ako ne, povuchem kvaku i lagano pritovrim, ne volim buchna oprashtanja, svi ostajemo tu negde...
uto - 02.03.2010,
objavio nemame 2. mart 2010 14:58:11
...Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva’...
Još mi za lepotinju i ubivanju srce gin i vene!
Aha !...
Poj,
kako k’d se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari.
Noć letnja.
Šar-planina u nebo štrči,
a ispod njuma leglo pusto
i mrtvo Kosovo.
Drum širok, prav, carski.
Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme.
Mesečina greje...
Martinka mi u krilo, konj,
Dorča moj, ide nogu pred nogu,
a čalgidžije, što gi još od bilački han povedešem, peške idev iza mene.
Sviriv mi oni i pojev.
T’nko ni visoko kroz noć i na mesečini sviriv.
A iz seraji i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma...
I toj ne pesma, već glas samo.
Mek, pun glas.
Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje.
Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada.
...Tuj pesmu, toj vreme da mi poješ...
...
Poj „žal za mladost”...
Za moju slatku mladost,
što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi.
Poj i vikaj gu.
Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne,
dođe, da gu samo još jedan put osetim,
pomirišem... Ah......
2. mart 2010 21:04:42, Shashavio/la nemame
Viktor Starčić, ako se iko seća...
Već sam mislio da sam nešto prepisao... Lepo se dopunismo...
Reših dert ovdi da isterujem i karasevdah da ostavim da ga ne nosam više okolo.
Dosta je bilo...
2. mart 2010 22:26:24, Shashavio/la neurojazz
utepavanje bate :)
http://www.youtube.com/watch?v=5-Sw_6pwmwA
ned - 28.02.2010,
objavio nemame 28. februar 2010 16:00:02
Zagrljeni
Zasmejani
Vratiše me neki razgovori danas u detinjstvo i po ko zna koji put dopre do mene sve ono što ga je činilo, i lepo i ružno i teško... Vreme je fino izfiltriralo događaje, pamte se samo značajniji događaji i osobe... Veliki deo mene je ono što je od mene učinilo moje detinstvo...
Setih se, takođe, jednog nipodaštavajučeg razgovora od ljudi sa kojima sam ga delio i slušajući tu priču prosto nisam hteo da verujem da čujem to što čujem, jer to su bile neke tuđe reči, ispričane da bi se ukazala razlika i unizilo nas se, da nam se kaže da smo tamo neki drugog reda... Greota je to raditi sa bilo čijim detinstvom... Tamo su koreni... Porušiš čoveku detinjstvo i on padne, kad tad. Na ovaj ili onaj način.
Detinjstvo je ostalo lepo u mojim mislima uprkos takvim pričama...
A bilo je i tužno i teško... I baš lepo!
Još me drži :)
Edit: 2010.03.01:15:49 - Dodana slova koja su mali zeleni, onako gladni ko što umeju da budu, pojeli dok sam pisao post... :)))
1. mart 2010 15:39:58, Shashavio/la hermafrodit
Predivne fotografije :)))
I meni je vrlo cesto fascinantno kako nesto sto smo ziveli u detinjstvu i danas zivi u nama...
2. mart 2010 0:40:42, Shashavio/la nemame
Premalo slika iz detinjstva... Ovakvih...
Puno mentalnih slika... Nekako mi izmiče ova reč - mentalno i podseća me na gorka pića od mente :)))
i magličatim skriva purpur od višnje što teče ...u vrtu mom